Pad u poverenje

Da li ste ikada igrali “igru poverenja”?

Kao mala stala bih okrenuta leđima ispred najbolje drugarice ili starijeg brata, i sa potpunim poverenjem, vrlo malo strepnje i puno isčekivanja tog fenomenalnog osećaja. Sa ispruženim rukama i nogama prepušteno bih padala unazad smejući se. Jednostavno znala sam da će me uhvatiti, da će me svaki put zgrabiti čvrsto.

Poverenje je nešto što poklanjamo.

„Najbolji način da saznate da li možete nekome verovati, jeste da mu verujete.“ – Ernest Hemingvej

Poverenje zahteva ranjivost i snagu volje da bi smo verovali da nas ta osoba neće izneveriti, izdati, povrediti, izigrati naše poverenje. Ljudskim bićima potrebna je dubina interakcije. Potrebna je hrabrost da bi smo verovali ljudima, jer živimo u vrlo neiskreno doba. Da ne kažem koliko nemamo poverenja u institucije, i informacije kojima nas bombarduju u svakodnevnici.

Poverenje podrazumeva deljenje nečega jako ličnog, bila to intima, radost, briga, ili problem posebnim izdvojenim osobama u koje se ponadamo da imamo poverenja. Činimo apsolutno oslobađanje kontrole nad drugima, da je nemamo uopšte. To je sposobnost primanja i davanja, posebnost u otvorenosti komunikacije, stvaranja intimnosti, to je ljubav.

Poverenje nije lako negovati. Danas kada kažemo: “Verujem ti”, nekako bi čini mi se bilo prihvatljivije reći: “Naravno da ti ne verujem.” Osećaj sigurnosti i bliskosti sa ljudima od poverenja pruža datost deljenja svega. Kada jednom steknemo poverenje druge osobe, trebali bi da se borimo za njega. Nažalost, poverenje se može graditi godinama, ali potpuno se srušiti ili biti oštećeno jednim potezom gluposti, neodgovornosti, zbog nepažljivih reči, postupaka ili sebičnosti u roku od nekoliko sekundi.

Verovanje kao standard, potpuna iskrenost i transparentnost su suštinski sastojci u izgradnji poverenja. Transparentnost podrazumeva da ne krijemo ništa od onih kojima otvaramo dušu i svoj svet, ali to uvek dolazi sa rizikom. Kada verujemo drugima to utiče na naše samopouzdanje, kao i do bliskosti sa osobom kojoj celim srcem poklonimo svoje strahove, svoje nesigurnosti, i jednostavno znamo da ih neće iskoristiti protiv nas.

Danas živimo u kulturi gde su izdaja i nepoštovanje norma. Naše poverenje u druge bi trebalo da se zasniva na bezrezervnoj ljubavi i davanju slobode, na stavu: “budi svoj, ja sam tu.” Sa otvorenošću, bez skrivanja i poluistina.

Ljudi stalno izdaju sebe, svoje vrednosti, svoje najdublje želje, i želje svoje duše, pa zašto ne bi vas…

Spomenula bih omiljen mi grčki mit o Erosu i Psihi, gde izdaju poverenja pobeđuje Ljubav, jer su oboje potpuno posvećeni obnavljanju.

Boginja Afrodita naređuje naređuje sinu Erosu da baci čini na prelepu Psihu. Eros jednom od njegovih strela umočenih u ljubavni eliksir gađa Psihu u nameri da se ona zaljubi u najružnig čoveka, ali zatečen njenom lepotom, ubode sebe i ludo se zaljubi u nju.
Krijući od Afrodite dovodi je u svoju palatu i pruži joj sve što je mogla da poželi. Svaku noć su goreli u strasti i ljubavi za koju nijedan smrtnik nije znao. Jedino što je Psihi bilo zabranjeno – da vidi njegovo lice. Zahtevao je samo da mu veruje. Psiha zaslepljena sumnjama i podstaknuta od strane ljubomornih sestara, izdaje ga u želji da ga ubije nožem dok je spavao ugledavši mu lice. Verujući da je čudovište iznenađena njegovom lepotom zaljubljuje se u njega. Kap voska sa sveće pala je na Erosa i probudila ga. Besan zbog izdaje poverenja ostavlja Psihu, koja preklinje i moli Afroditu za pomoć, a ona joj zadaje tri teška zadatka. Eros je spašava dok izvršava zadatke, i oprašta joj izdaju poverenja, a svemoćni Zevs joj daruje besmrtnost kako bi se venčali.

Kada je poverenje narušeno, jednostavno osećate tu pukotinu u temelju. Potreban je trud za obnavljanje i ponovnu izgradnju, ali je moguće. Doslednost u delima je ključna. Održavajte obećanja, ma koliko mala bila i ne obmanjujte.

Muška bića često nose fasadu snage, a ranjivost je ispod zakopana. Podelite svoje tuge, izazove, neizvesnosti i nesigurnosti. To otvara onaj dublji nivo intimnosti i poverenja, gde se zapitaš možeš li da nekome veruješ srcem i životom…?

Nekada moja duša to žudi, ali dio mene se opire. Oboje smo kompetitivni, nije do kontrole, nije ni do nedostatka poverenja, više je do poverenja u život uopšte. Zato se pitam, šta mogu oprostiti sebi ili njemu…?

Jedan od najvećih poklona koje možete dati ženama pomozite im da isključe svoj mozak, i poklonite im poverenje.