Tišina kao maska moći

Tišina ne znači moć. Ni tajanstvenost. Nekad znači samo da nemaš šta da kažeš.

Ignorisanje, blok i maska moći su stanje kada nezrelost glumi granice.

„Kažnjavanje tišinom“ ili „silent treatment“ — u psihologiji nije nikakav nov trend, već dobro poznata manipulativna, pasivno-agresivna strategija, koja može biti vrlo štetna za sve vrste odnosa. Takvo izbegavanje odgovornosti nije nimalo elegantno, već obezvređivanje bez empatije i bez davanja mogućnosti dijaloga. Nazvala bih to ignorisanje mentalnim vampirizmom gorke osobe sa egom, koja nema snage da komunicira. Vrlo često se ignorisanje idealno koristi onda kada više nekome niste potrebni, kada ne zna gde bi sa vama.

Postavlja se pitanje koliko takva osoba ima empatije, ako može da ignoriše kao neku stvar dojučerašnjeg kolegu, komšiju, prijatelja, ili partnera. Od čega zaista to neko okreće glavu, i da li je ok da se tako ponaša?

Problem je što su “silent treatment” neki kvazi lajfkoučevi i samoproklamovani „psiholozi“ počeli prodavati „postavljanje granica” i kao „brigu o sebi“.

U svetu brzih veza i još bržih prekida, „tišina“ i „blokiranje“ postali su nova valuta moći. Ono što mnogi nazivaju self-care ili zaštita energije, često je samo bekstvo. Dakle, evo istine:

Više ne moraš da se suočiš sa ljudima, ne moraš da objasniš kako si isprazan/na ili ništa ne osećaš, ne moraš da čuješ šta druga osoba ima da kaže. Dovoljno je da nestaneš i — bum! — rešio/la si sve.

To je izbegavanje odgovornosti, odlaganje neprijatnih razgovora i prikrivanje sopstvene emotivne nezrelosti.

Kako izgleda kada je to nezrelost, a ne briga o osobi, koja je bila deo tvog života:

• Silent treatment taktika se koristi kako bi se izbegao konflikt, rasprava, suočavanje sa istinom, posledicama i odgovornošću.
• Konflikt se prekida bez objašnjenja, a ignorisanje jeste vrsta zanemarivanja.
• Tišina traje dovoljno dugo da izazove krivicu, ili bar nervozu druge strane. Prekid tišine jedino dolazi u obzir kao osmišljen napad, a napad je najbolja odbrana – uvek.
• Umesto dijaloga, često sledi neki blok na mobu…i sl.

Osoba koja ne želi prihvatiti odgovornost za to što vas je povredio/la, ili jednostavno ne želi priznati, ili promeniti svoje ponašanje – potpuno vas ignoriše. To je poništavanje vašeg bića.

Da budem jasna, ne mislim na tiho povlačenje radi predaha nakon neke žestoke svađe, ili držanje jezika za zubima kako biste izbegli kazati nešto zbog čega ćete požaliti. Reči svakako mogu boleti – ali isto tako može i njihova odsutnost. Ako vam se ikada dogodilo da se osoba pretvara da ne postojite usred svađe ili naglo prestaje razgovarati ne želeći da preuzme krivicu, onda savršeno razumete o čemu govorim.

Takvo odbijanje razgovora razlikuje se od traženja da se razgovor odgodi i nastavi kasnije, što ukazuje na to da će se o situaciji popričati u vreme koje je prikladnije za oboje. Ignorisanje je otvoreno odbijanje da se ikada razgovara o problemu – sada ili kasnije. Neki ljudi prosto nisu naučili da stanu ispred i gledaju druge u oči, dok razgovaraju.

Takav pasivno-agresivni oblik emocionalnog ignorisanja može se dogoditi u bilo kojoj vrsti odnosa, ne samo u romantičnim, na žalost i u odnosu roditelj / dete.

Mini vodič: Kako da izgledaš moćno, dok si emotivno nesposoban

Korak 1: Razgovor je precenjen: ignor je tvoj štit. Kada osetiš da razgovor postaje neprijatan, pritisni blok brže nego što bi obrisao/la lošu fotku iz galerije. Nikada, ali nikada ne troši vreme na razgovor, i nikako ne pokušavaj da kažeš istinu ili šta osećaš. Samo okreni “novi list”.

Korak 2: Bežanje nazovi “zaštitom energije”. Preimenuj problem. (niko neće primetiti da nemaš šta da kažeš.) Nikad ne reci „ignorisao/la sam te, jer ne znam da rešavam probleme.“

Umesto toga reci: „Štitio/la sam svoj privatan život….”,„Povukao/la sam se, jer želim promene…“….Ljudi vole ta sr.nja.

Korak 3: Seen kao alat moći (ćutanje je zlato…, i oružje) Uveri sebe da si nedostižan/na. Neee, nikako ne misli da izbegavaš sukob — misli da si mističan/na. Svaki tvoj „seen“ bez odgovora neka poručuje „Ja sam nivo iznad običnih smrtnika“.

Korak 4: Izbegavaj introspektivne misli. Samorefleksija je opasna! Zato je bolje da se držiš mantre: „Problem je u drugom, ne u meni“- uvek okreni uloge.

Korak 5: Produži silent treatment dok druga strana ne poludi. Neka se pitaju šta su pogrešili. Neka analiziraju svaku rečenicu. Ti u međuvremenu otputuj negde, gledaj filmove i hrani se osećajem moći.

Korak 6: Ignoriši posledice. Nema veze — uvek možeš zameniti ljude novima, pa šta ako su od poverenja, plemeniti ili koliko su dugo u tvom životu, kaži da si „očistio/la krug“. Nov si čovek.

Napomena:

autor nije stručnjak iz oblasti psihologije,, tekst je zasnovan na ličnom promišljanju, interesovanju i proučavanju stručne literature.